Pitanje: Sta je "paraglajder"?

Odgovor: Paraglajder je vazduhom napunjen (ram-air) padobran-krilo, s kojim se polece zatrcavanjem i slece, takodje, na noge. Pri slobodnom letu paraglajderom, u mirnoj atmosferi, za 1 minut smanji se visina leta za oko 100 m. Ali, ukoliko postoji uspono vazdusno srujanje (termika ili padinski vetar), vece nego propadanje paraglajdera, let moze da potraje satima. Paraglajderi su projektovani za SLOBODNO LETENJE (poput jedrilice ili zmaja), za razliku od padobrana kojima je namena SPUSTANJE. Svetski rekord u duzini preleta je 324 km, a u trajanju neprekidnog leta 11h!

Pitanje: Da li je paraglajding bezbedan?

Odgovor: Paraglajding, kao i drugi avanturisticki sportovi (veranje, ronjenje, alpinizam, auto-moto trke, ostali vazduhoplovni sportovi) podrazumeva rizik. Da bi ste bili bezbedni u bilo kom vazduhoplovnom sportu morate nastojati da minimizujete moguce rizike. Najvazniji preduslovi da naucite da letite bezbedno su: licni stav, kompetentna obuka i bezbedna oprema. Ako se ovo ispostuje, mala brzina i s njom povezana stabilnost paraglajdera su siguran i jednostavan put ostvarenja jednog od najstarijih ljudskih snova: letenja.

Pitanje: Moze li se nauciti paraglajding bez stucne obuke?

Odgovor: Paraglajder je najjednostavnija letelica danasnjice. Vecina kandidata moze da nauci poletanje, zaokret i sletanje u 2 casa strucne obuke. Ovo je moguce jer instruktor kontrolise situaciju, procenjuje da li atmosferski uslovi dozvoljavaju izvodjenje leta, i donose, umesto ucenika, odluku o tom. Ono sto se nemoze nauciti za tako kratko vreme je znanje i iskustvo za sopstveno odlucivanje o izvodjenju leta. Da bi ste mogli ovo bezbedno da radite neophodno je sveobuhvatno znanje meteorologije, aerodinamike, poznavanja opreme i adekvatnih manevara u vanrednoj situaciji. Program obuke za "Dozvolu Pilota Paraglajdera" podrazumeva pomenuto znanje, vestinu i iskustvo. Ucenje bez strucnog nadzora pokazalo se, svuda u svetu, pa i kod nas, kao kljucni faktor u povredama i nesrecama.

UCENJE LETENJA, BEZ NADZORA JE VEOMA OPASNO!

Pitanje: Koliko visoko se leti?

Odgovor: Na obuci pocinje se tek neznatnim "odlepljivanjem" od zemlje. Napredovanjem, visina se povecava za par metara, par desetina metara, stotina metara ... Rekord je preko 5000 m.

Pitanje: Sta su glavni delovi paraglajdera?

Odgovor: Kupola (krilo ili glajder, u zargonu "krpa"), gurtne (na kojima pilot visi, i koje su konopcima spojene za krilo), sistem veza (s kojim se pilot kaci za gurtne) i ranac za nosenje. Tu su, zatim, komande (kojima se upravlja i kontrolise brzina) i karabin kuke (koje spajaju sistem veza i gurtne).

Pitanje: Da li je paraglajder isto sto i padobran?

Odgovor: Ne. Paraglajder je slican oblikom danasnjim, upravljivim padobranima. Sustinska razlika je sto je paraglajder letelica kojom se polece zatrcavanjem (stajni trap su pilotove noge), dok padobran sluzi za bezbedno spustanje nakon skoka iz aviona. Paraglajder nema "pilot padobrancic" (za otvaranje), niti "slajder" za usporenje procesa otvaranja, tj. ublazavanja "dinamickog udara" (koga, inace, dozivljava padobranac ali ne i paraglajderist) jer nema procesa otvaranja u vazduhu, vec je paraglajder napunjen vazduhom, pre samog poletanja. Takodje, paraglajderi imaju mnogo veci broj komora u odnosu na padobrane, tanje konopce i gurtne (zbog smanjenja parazitnog otpora, koji kod padobrana nije od veceg znacaja), vitkiji oblik, veci raspon krila.

Pitanje: Kakva je razlika izmedju zmaja (hangglider) i paraglajdera?

Odgovor: Zmaj ima cvrstu konstrukciju (od duraluminijumskih cevi i celicnih sajli) koja drzi krilo, dok krilo kod paraglajdera odrzava svoj oblik zahvaljujuci samom vazduhu u komorama. Pilot zmaja je obicno zakacen (engleski: hang) u polozaju potrbuske (s glavom na dole), dok pilot paraglajdera visi u sedecem ili polulezecem polozaju. Zmaj, generalno, leti vecim brzinama i ima vece manevarske mogucnosti od paraglajdera.

Pitanje: Zasto bi neko zeleo da leti paraglajderom, ako vec moze zmajem?

Odgovor: Zmaj, iako ima vece sposobnosti i dijapazon brzine od paraglajdera, ne mora, obavezno, da leti duze, dalje i vislje. Paraglajder je tezak oko 6-8 kg (s opremom do 15 kg), i pakuje se u ranac, koji se lako nosi na ledjima, cak i na vecoj uzbrdici, dok je zmaj tezak 30-40 kg (+ oprema), spakovan, dugacak je oko 6 m, a za transoprt je neophodan automobil! Takodje, nesto lakse je ucenje letenja na paraglajderu nego na zmaju.

Pitanje: Koliko kosta paraglajder?

Odgovor: Cene variraju, zavisno od proizvodjaca, modela i dobavljaca, ali u sredjoj klasi nov paraglajder s sistemom veza moze se dobiti za oko 2500-4000 DM, dok polovna oprema, zavisno od starosti i istrosenosti, za 500-2000 DM.

Pitanje: Koliki je vek trajanja paraglajdera?

Odgovor: Ultraljubicasto zracenje, pored habanja pri pakovanju krila i raspakivanju, najvise utice na zivotni vek paraglajdera. Proizvodjaci, obicno, garantuju da materijal moze da izdrzi 300 h UV zracenja. Koliko to iznosi u realnom vremenu, zavisi od ukupne duzine trajanja letova i vremenskim uslovima u kojima su izvedeni, ali moze se ocekivati da oprema bude u upotrebi 5-10 godina.

Pitanje: Na sta obratiti paznju prilikom upisa u skolu letenja?

Odgovor: Ono lice koje drzi obuku mora imati sertifikat "Instruktor Letenja na Paraglajderu", izdatu od Saveznog Ministarstva za Saobracaj i Veze Jugoslavije. Takodje, obratite paznju na to koliko se kandidata nalazi na obuci, koliko je daleko teren za obuku. Za uvod u obuku zgodni su tandem letovi , kad instruktor i ucenik, na istom paraglajderu, zajedno lete. Cene su, zavisno od nivoa obuke (pocetna, visa) od 250-500 DM.

Pitanje: Kakav paraglajder kuputiti?

Odgovor: Uobicajeno je (mada ne mora) da se prvi paraglajder kupuje od onog kod kog se obucavate. Ako kupujete nov model, uverite se da pripada klasi adekvatnoj vasem znanju i iskustvu. Skolsko-trenazni modeli ( moraju da imaju sertifikat DHV1 ili 1-2, odnosno AFNOR-Standard) su veoma stabilni, ali sporiji i imaju srazmerno veci vertikalni gubitak visine , tj, manju finesu (5-6). Klasa performansnih odnosno sportsko-rekreativnih modela (DHV2, 2-3 ili AFNOR-Performance) su brzi, sa dobrom stabilnoscu i vecom finesom (6-7). Visoko performansni, odnosno takmicarski modeli (DHV3, AFNOR-Competition) nisu za prvu kupovinu, definitivno. Veoma su brzi i zahtevaju precizno upravljanje i kontrolisanje!